Plan aktivnosti

Prošlost
U prošlosti smo bili koncentrisani na tri sirotišta u Petion-Ville i u njegovoj blizini. Obezbedjivali smo:

• U robi: hranu, odeću i sredstva za higijenu
• Administrativnu podršku: pomoć u formiranju jednostavnih modela za pravljenje budžeta i vodjenje troškova, pomoć u formiranju kompletne dokumentacije za svako dete ( izvod iz matične knjige rodjenih, podaci o poreklu, lične priče )
• Savetovanje: Planiranje poboljšanja strukture interne organizacije i stvaranje uslova za transparentnost da bi se moglo računati na dugoročnu finansijsku potporu donatorske zajednice, umrežavanje sirotišta, vladinih i nevladinih organizacija

Hitna pomoć / kratkoročno
Ova tri sirotišta nisu mnogo oštećena. (Jedna druga Dečija kuća u drugom delu grada, s kojom smo nedavno ostvarili kontakt, izgubila je 50 od 103 svoje dece)

Ipak deca su preplašena i ne mogu da spavaju u objektima jer sa manjim zemljotresima još nije gotovo. I ranije je tokom dana bilo vrlo malo sati kada je bilo struje, ali sada je uopšte nema jer su kablovi popadali svuda po ulicama, tako da bi bilo vrlo opasno uključiti je. Vodovod, i tamo gde ga je bilo, teško je oštećen. Na sve to, putevi kojima se ranije iz provincija dopremalo voće i povrće koje se moglo priuštiti, sada su neprohodni.

U ovom trenutku, dečijim kućama je hitno potrebna sveža, pitka voda, gorivo za agregate i hrana. Takodje je neophodno da inženjeri detaljno pregledaju objekte da bi utvrdili da li je bezbedno da se deca vrate unutra. Nakon toga, voleli bismo da se psiholozi i socijalni radnici upoznaju sa mentalnim i psihološkim stanjem dece da bi ako je potrebno, posavetovali ljude u sirotištima kako da se nose sa tim stanjem.

Očigledno je da će se posle zemljotresa broj dece bez doma i bez roditelja značajno povećati. U skladu sa tim, potrebno je pronaći prostor za tu novu decu, potrebna su finansijska sredstva za dušeke, odeću i osnovnu medicinsku zaštitu za one koji dolaze. I razrušena sirotišta takodje počinju da traže objekte u koje će smestiti svoju decu ili ih šalju u ona koja nisu oštećena, samo da bi sprečili da se deca nadju na ulici.

Srednjeročno
Nemoguće je pretpostaviti koliko vremena će Haitiju biti potrebno da se vrati na skromnu normalnost od pre zemljotresa. Sigurno je da će sledećih nekoliko meseci biti krizni i da će ostati najvažnije da se obezbedi osnovna hrana i higijenska sredstva. Tokom tih meseci životi mnoge dece zavisiće od toga da li će medicinska pomoć stići na vreme. Nakon toga, takodje će biti od suštinske važnosti da se vratimo na posao konkretnog savetovanja prevashodno u organizacionim pitanjima.

Potrebno je uložiti veliki trud da bi se upravljalo i vodila briga o 80, 100 ili čak 200 dece, zaposlenima i onima koji pomažu.

Generalna organizacija dece je po uzrasnim grupama; odgovornost starije dece za mladju zahteva čvrsto planiranje – dnevna distribucija hrane na malom prostoru, jutarnja higijena pre polaska u školu zahteva efikasno upravljanje.

Jednako je važno da svu decu pregledaju lekari da bi se eventualna bolest ustanovila u ranoj fazi i sprečilo njeno širenje. Neuhranjenost i dijareja moraju odmah da se leče kod novopridošlog deteta, da bi se ono uopšte održalo u životu. Vakcinacije protiv Tetanusa, Polia i Hepatitisa se u haićanskom okruženju mogu pretvoriti u spasavanje života.

Čim se situacija smiri, deca moraju da se vrate u školu. Škole su privatne i školarina mora da se plati. Ali to ne garantuje kvalitet obrazovanja. Zato je korisno da se organizuju posete nastavnika koji bi proverili osnovna znanja i vežbali čitanje i pisanje.

Postojeći objekti će zasigurno postati premali. Treba napraviti planove za proširenje da bi se obezbedilo više prostora i da bi on bio bolji. Pre svega, objekti treba da budu stručno i bezbedno izgradjeni i odgovarajuće strukture. Nadzorni organ mora biti uključen da bi kontrolisao kvalitet ugradjenih materijala kao i da niko od uključenih u posao ne bi gradjevinski materijal smatrao slobodnim da se njime posluži. Na Haitiju nije neobično da se gradjevinski radnici predstavljaju kao stručnjaci za projektovanje i izgradnju zgrada.

Poslednje ali ne i najmanje važno, što ne bi smelo da se zaboravi je da se reši “legalnost” rada. Svako dete treba da ima svoj izvod iz matične knjige rodjenih, zapise o svojoj životnoj priči, roditeljima itd. U velikom broju slučajeva detektivski je posao da se pribave ne samo dokumenta već i celovite informacije. U svakom slučaju, deca imaju pravo da znaju odakle potiču, koliko god ta priča bila tužna, kao i da imaju svoja dokumenta kao osnovu za zvaničan identitet.

Sigurno je da nam je cilj da proširimo ove aspekte svog savetodavnog rada i na mnoga druga sirotišta i da pomognemo njihovom umrežavanju.

Dugoročno

Sprovodjenje srednjeročnih planova će trajati, bez ikakve dileme. Proces može biti i duži ako se uzme u obzir da će se priključivati nova sirotišta kao i da će postojeća morati da prime još dece.

Ali mi ne želimo da stanemo sa realizacijom srednjeročnih planova. Na njih dodajemo i naše dugoročne planove, naše snove.

Ako nam je cilj ne samo da dopremo do pojedine dece, već da unapredimo društvo u kojem žive, u jednom trenutku moramo se fokusirati na obrazovanje. Obrazovanje je kao i u našim sredinama kamen temeljac funkcionisanja društva.

Deca koja su pohadjala osnovno ili srednje obrazovanje imaju bolju mogućnost da razumeju svet oko sebe i da shvate kako društvo funkcioniše. U sledećem koraku to im omogućava da postanu odgovorni i brižljivi gradjani.

Kad to kažemo, želimo da ojačamo naše veze sa osnovnim, srednjim, izbornim obrazovanjem i obukama.

<---- Home