Dečije životne priče

Svako od dece koja žive na ulicama, ili su imala tu sreću da budu prihvaćena u neko od sirotišta, ima ličnu, životnu priču punu drame, tuge i bola iz bliske i traumaticne proslosti.

Prenošenjem nekih od ovih priča nemamo nameru da ispričamo još jednu srceparajuću priču, niti da izazovemo brigu i sažaljenje, već nam je namera da ukažemo duboko poštovanje ovoj deci davajući Vam uvid u njihove životne okolnosti.

Nećemo prikazivati fotografije niti spominjati imena dece.

....L. ima tri godine i u sirotištu je godinu dana...u početku je jako stidljiva,zatim bi se mazila...tiho jeca kad je tužna...jedino dete samohrane majke,otac nepoznat...majka živi ispod granice siromaštva do te mere da je nakon dvomesečnog dojenja L. hranila peskom i zemljom...kad je L. napunila 2 godine majka se predaje i pronalazi joj mesto u sirotištu...bilo je potrebno skoro godinu dana da se L. navikne na normalnu hranu kao što su pirinač,povrće...

...B. ima 17 godina i u sirotištu je od pre tri godine...jedan je od najstarijih i počeo je da preuzima dobar deo brige o mlađima...odličan je crtač i ilustrator...B. je rođen u selu na severu Haitija... pre 4 godine je malo povredio stopalo, imao je samo modricu, ali pošto nije imao novca da ode i dezinfikuje ranu...ona se inficirala...i dobio je sepsu...ni tada nije imao novca da ode u bolnicu...a kada je došao do bolnice u glavnom gradu bilo je već kasno...noga je morala da bude amputirana...na štakama mu put do škole uzima sat vremena, u jednom pravcu...

...žena, u poodmakloj trudnoći dolazi u sirotište i moli da prihvate dete čim se rodi....svoje prvo dete je već poslala van grada pošto nije mogla da ga prehrani...ocu ni ne pada na pamet da je žena trudna...sirotište je prihvata i nudi medicinsku pomoć za porođaj...uprkos ponudi majka rađa malog dečaka iza zgrade tržnice gde radi ali i spava noću...dva dana kasnije odvodi dečaka u sirotište...do tada usled potpunog odsustva higijene on već ima jaku upalu očiju i pupka...

...M. je fizički hendikepirana, živog duha, puna ljubavi...ima 12 godina...u sirotište je dovedena pre 9 meseci...u tom periodu nije mogla da hoda jer su joj noge bile iskrivljene...njena majka je redovno nosila u crkvu...jednog dana je ostavila M. samu u crkvi...potom je u sirotištu sa puno strpljenja, bola, ali i nege naučila da hoda...njen osmeh je najlepši kada dobije ovu pažnju i negu...uvek će biti hendikepirana ali sa adekvatnom fizioterapijom u narednim godinama njenog rasta moći ce da hoda i da se kreće samostalno...jedna NVO učestvuje u pružanju besplatnih terapija na nedeljnoj bazi za ovakve slučajeve...

...kada je Y. imao 4 godine, bio je svedok policijskog prepada u Cite Solei-u, sirotinjskom delu grada gde je živeo sa roditeljima...tada je takođe bio svedok pogibije oba roditelja...jedan od policajaca je iz milosrđa uzeo dečaka koji je sedeo u kanalizaciji...Y. je 9 meseci živeo u glavnoj policijskoj stanici odmah uz pritvorenike...naposletku je policajac odlučio da ga odvede u sirotište...tokom prvih nekoliko meseci u sirotištu Y. nije spavao noću...udarao je sve koji bi mu prišli...i danas se vidi da proživljava teške trenutke ali i, sve više, one srećnije...njemu su jednostavno potrebni nežnost i bliskost...

<---- Home